Washington Post je pre neku nedelju objavio članak o toalet papiru (ne znam da li je neki proizvođač toalet papira objavio esej o Washington Postu na nekoj svojoj rolni), o štetnosti navike ljudi da svoje pozadine brišu visokokvalitetnim „virgin“ papirom od sveže isečenih stabala i o uticaju svega toga na klimatske promene. Problem je, naime, u tome što se kvalitetan papir za brisanje dupeta proizvodi od vlakana najstarijih stabala koja imaju najveću moć apsorbovanja ugljen-dioksida, ali i ljudskog izmeta. Kako je godišnji udeo drvne industrije koja proizvodi građu za toaletni papir otprilike pet procenata u odnosu na celokupni drvoprerađivački sektor (za štampanje novina ide 3%), tako se tu već neko vreme našao prostor za angažovano delovanje u svrhu spasavanja planete od njenih dekadentnih naseljenika.

Složićemo se da je brisanje dupeta još jedna neautentična i nesuštinska ljudska potreba nametnuta viševekovnim autoritarnim delanjem civilizacije, kulture, države, crkve i porodice na mlade i mekane umove naše dece i omladine, kao i brana da čovekov um probije granice nužnosti i nađe se u carstvu slobode. Još od malih nogu se klincima nameću vrednosni okviri čiji moralni iskazi poput „to kakano“ govore o suštinskom otuđenju našeg Ja od samog sebe, tj. od svoje unutrašnje sadržine koja možda ne miriše lepo, ali jeste naša. Umesto toga multinacionalne korporacije i masovni mediji manipulišu zbunjenim masama namećući im vrednosti glatkog toaletnog papira namočenog ekstraktom kamilice i aloje, namičući basnoslovne profite i uništavajući ovu jedinu planetu koju imamo. U tom smislu predlažemo pet alternativnih, održivih načina brisanja dupeta. Neki od njih su već korišćeni pre izuma toalet papira, a neki su potpuno novi.

1. Manuelno

Prvo mesto na listi svakako zaslužuje najzeleniji (ako ste jeli zelje, onda i bukvalno!) i najautentičniji metod održavanja vaše zadnjice čistom i, da se tako izrazimo, srećnom. Prednost ovog metoda je besprekorna preciznost zahvaljujući odličnim receptorima za dodir koji se nalaze u vrhovima prstiju. Mnogi smatraju da je mana to što je dodir neposredan, takoreći ličan, bez prenosnog medijuma, čime se povećava neugodnost. Međutim, smatramo da je ta neugodnost nešto što se lako rešava pravilnom socijalizacijom mladeži i uz par litara tekuće vode.

Narodi Bliskog i Srednjeg Istoka upražnjavaju ovu metodu koristeći samo levu ruku. Smatramo da jedna takva restrikcija niti je neophodna, niti je politički korektna. Ekološki pokret je slobodarski i njegovi predstavnici smatraju da pojedinci imaju pravo da sami odlučuju kojom rukom žele da obrišu zadnjicu, bez ikakvog nametanja od strane nekog višeg autoriteta.

2. Mahovina

Mnoge kulture ovaj ritual ipak nisu upražnjavale praznih šaka. Jedan od mogućih supstituta za toalet papir je mahovina. Moguće ju je koristiti na uobičajen način, sušenu, ali za to postoje savršeniji metodi (vidi sledeća tri predloga). Međutim, ako se nalazite na nekom izletu u prirodi ili ste se nekim slučajem zadesili u šumi, mahovina postaje vaš najbolji prijatelj. Umesto da se bakćete tradicionalnim načinom brisanja, jednostavno pronađite najbliže stanište mahovine na nekom drvetu ili velikom kamenu i, posle obavljenje nužde, protrljajte svoju raširenu zadnjicu o njega. Apsorpciona moć ovih biljaka je proporcionalna njihovoj suvoći, ali i vlažna mahovina nije za bacanje jer doprinosi da se posle obavljenog posla osećate svežije i prijatnije.

3. Klipovi kukuruza

Ovaj metod je naširoko korišćen i u ovim krajevima dok urbanizacija i starost nisu odneli njegove pobornike u istoriju. Vreme je da se ta tradicija, jelte, vaskrsne.

Ako vam nije baš jasno kako taj objekat može da se koristi u svrhu održavanja higijene vaše zadnjice i ako po glavi motate scene iz vaše japanske porno kolekcije razmišljajući da li ste u nekom filmu već videli sličan gedžet, mi smo tu da vam pomognemo. Naime, klip kukuruza se koristi na potpuno drugačiji način od onoga koji vam je prvi pao na pamet. Očišćen od zrnevlja i dobro prosušen, a zatim oštrim potezom provučen kroz guzni procep, klip kukuruza se pokazao kao izvanredan supstitut za toalet papir. Moć apsorpcije sušenog klipa je prilična, a njegova hrapavost mu daje veću apsolutnu površinu prislona, a time i veću efikasnost. Naučne studije govore da je u pojedinim slučajevima 60 klipova kukuruza dovoljno da efikasno zameni 12 rolni visokokvalitetnog papira.

4. Mladi zečevi

Ovaj metod je potpuno nov, još uvek se nigde ne primenjuje, ali je posebno osmišljen za naseljenike velikih urbanih naseobina. Rable je još odavno anticipirao jednu takvu stvar dajući svom Gargantui da pozadinu briše vratovima labudova, ali smatramo da su zečevi mnogo efikasnija i ekonomičnija metoda. Možda će se udruženja za zaštitu životinja malo buniti zbog odnosa prema jednoj vrsti, ali imajmo na umu dve stvari. Prvo, zečevi se jako brzo množe. Oni su jedan od najobnovljivijih prirodnih resursa. Drugo, žrtvovanje nekoliko jedinki određene vrste (ili čak cele vrste) zarad dobrobiti same Gaje i svih drugih vrsta postaje imperativ ukoliko se toliko blizu primaknemo tački sa koje nema povratka. A danas smo definitivno jako blizu te tačke.

Da pojasnimo malo ovu metodu. Naime, za njenu primenu je potrebna adekvatna arhitektura stambenih zgrada koje bi između zidova samih stanova (odnosno klozeta) imale otvore za bacanje iskorišćenih zečeva. Kavez sa odraslim parom zečeva bi bio sastavni deo svakog klozeta. Brzo množenje ovih životinja bi troškove njihove nabavke učinilo fiksnim, odnosno jedini dalji trošak je povremena nabavka hrane. Po obavljenoj nuždi bi iskorišćeno mladunče zeca bacali niz tzv. otvor za „fekalne zečeve“, a oni bi se skladištili u podrumu zgrade gde bi služili i kao biogorivo namenjeno grejanju samog objekta. Izgradnju prvih ovakvih zgrada očekujemo u Švedskoj gde već koriste zečeve kao biogorivo.

5. Knjige Ayn Rand

Za ljude koji ne mogu da se odreknu neke vrste papira za brisanje dupeta preporučujemo dela američke spisateljice ruskog porekla iz nekoliko razloga.

Prvo, njene knjige su štampane u ogromnim tiražima u svim anglosaksonskim zemljama i većini zemalja Komonvelta. Neki izvori tvrde da je njen roman Atlas Shrugged druga najprodavanija knjiga u Americi posle Biblije pa se, prema tome, može smatrati za obilan izvor alternativnog toalet papira.

Drugo, njena dela su jako obimna. Jedna njena knjiga, poput već pomenute Atlas Shrugged ili Fountainhead, može opskrbljivati četvoročlanu porodicu skoro tri meseca.

Treće i najvažnije, ona je bila jedan od najvećih ideologa kapitalizma u dvadesetom veku, što opravdava upotrebu njenih dela na predložen način. Rendova je poznata po tome što je slavila velike industrijalce, Atlase koji su na svojim plećima držali kapitalistički svet da ne propadne. Time je sa filozofskog stajališta ona postala arhineprijatelj naše planete i svih njenih osvešćenih stanovnika koji su shvatili da je cena industrijske revolucije i njenih proizvoda mnogo veća od one koja je već na tržištu plaćena. S druge strane, neki od njenih učenika su u svakom smislu pokušavali da se po zlu izjednače sa njom. Alan Greenspan, bivši upravnik Federalnih rezervi, je Zemlji naneo neprocenjivu ekološku štetu iskorišćavajući drvo iz brazilskih šuma kako bi od njega štampao dolare. Ne može se zamisliti veći zločin prema našoj planeti. I to ne u smislu neomarksističke kritike o prisvajanju viška vrednosti (studenti sa katedre za sociologiju sa Berkli univerziteta su izračunali da se od jednog prosečnog stabla može napraviti 200.000 novčanica od po 10 dolara i postavili pitanje zašto same drvoseče u svetu ne štampaju dolare i tako eksproprišu eksproprijatore njihovim sopstvenim sredstvima), već u smislu da se sečom drveta koje se kasnije pretvara u novac pokreće „zagađivački multiplikator“ imajući u vidu da je novac gorivo za zadimljeni motor ekonomije. U tom smislu je upotreba dela Rendove u higijenske svrhe opravdana jer se ne može biti tolerantan prema onima koji su sami netolerantni.