– Daj dinar za leba.

– Jedi bez leba!

Konverzacija između gladnog cigančeta i jednog studenta šumarskog fakulteta.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je juče izašla u medije sa podacima kako je hleb u Srbiji zadovoljavajućeg kvaliteta, a samo jedan odsto uzoraka iz 728 pekara je sadržao hemijske materije u količini većoj od dozvoljene. Komentatori na devedesetdvojkinom sajtu i građani intervjuisani u RTS-ovom Dnevniku se ne slažu i smatraju da kvalitet hleba u Srbiji treba da bude znatno bolji.

Ukoliko niste zadovoljni kvalitetom hleba koji kupujete, evo nekoliko predloga da to promenite:

1. Prestanite da koristite hleb ili umesto njega koristite neki supstitut.

2. Hleb koji kupite odnesite u laboratoriju kako bi ga ispitali. Eventualnim lošim rezultatom testa “ucenjujte” proizvođača i ubeđujte ljude da tu više ne kupuju (osnujte neformalno udruženje potrošača).

3. Kupite brašno i sami pravite hleb. Možda otvorite i pekaru…

4. Obezbedite parcelu na kojoj možete uzgajati odgovarajuću žitaricu od koje biste kasnije pravili hleb.

Hleb je proizvod kao i svaki drugi. Razlika je u tome što se cene i fizičke karakteristike standardnih vrsta hleba utvrđuju tradicionalnim metodama dogovorne ekonomije, te je kvalitet u skladu sa konkurencijom.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu prilično pohvalne rezultate pekara, može se posumnjati na sitnu korupciju na relaciji proizvođači hleba – inspekcija. Mogućnost korupcije u ovakvim slučajevima je neizbežna, bez obzira da li je ovde stvarno bilo. I tu se ne radi o postavljanju boljih i poštenijih ljudi na položaje niti o boljim metodama kontrole njihovog rada od strane drugih institucija. Kada određeni organ ima ovlašćenje da drastično kazni nekoga odnosno zabrani mu obavljanje delatnosti od koje zarađuje za, jelte, hleb, onda nema sile koja može obezbediti stoprocentnu primenu pravne norme.